Bruksizam ili škrgutanje zubima (nesvesno stiskanje zuba)

Bruksizam predstavlja nesvesnu kretnju donje vilice, koju karakteriše pojava stiskanja, škripanja i mlevenja zubima. Prisutan je kod oko 30% populacije, starosne dobi izmedju 19-45 godina.

Razlog ove relativno visoke procentualne zastupljenosti Bruksizma u današnjem društvu, je upravo savremeni način života. Svakodnevni stres, frustracije i anksioznost, kojima je čovek 21. veka izložen, predstavljaju okidač za pojavu bruksizma čak i u budnom stanju.

Šta izaziva bruksizam?

Razlozi pojave Bruksizma su brojni a neki od najčešćih su:  

• primena lekova kao što su L-dopa,amfetamin, selektivni serotonin inhibitori
• uživanje alkohola i nikotina
• neadekvatan zagrižaj
• loše protetske nadoknade (krunice, mostovi i proteze)

Verovatno niste znali da su sile koje se razvijaju prilikom škripanja zubima, čak 100 puta veće od normalnih. Stoga ne čudi zašto bruksizam izaziva ozbiljna oštećenja zuba, žvačnih mišiča I viličnog zgloba. Ako izuzmemo neprijatan zvuk škripanja, koji obično registruje partner obolele osobe, još neki od simptoma bruksizma mogu biti:

• bol i osećaj trnjenja u zubima
• nelagodnost prilikom otvaranja i zatvaranja usta
• bol u vilici, vratu i mišićima lica
• glavobolja

Terapija i lečenje bruksizma

Uzimajući sve ovo u obzir, terapija bruksizma mora biti bazirana na lečenju uzroka, ali i posledica. Na osnovu pregleda, vaš stomatolog donosi odluku u kom smeru bi terapija trebala da ide. Šta to znači? To znači da je kod nekih blažih formi moguće primeniti splint(štitnik za zube) koji će sprečiti kontrakciju mišića i dalje oštećenje zuba. S druge strane, ukoliko postoje ozbiljnija oštećenja na zubima, potrebno je pomoću plombi ili adekvatnih protetskih radova, rehabilitovati pacijenta, uz redukciju mentalnog stresa.